"Puškica" pojmova

1. Umetnost?

Za početak, prisetimo se osnova! Kako bismo podrobnije razmatrali kolekcionarske prakse i fenomene kolekcioniranja, neophodno je da postavimo polazno pitanje: od čega se date kolekcije sastoje? Odgovor na njega bi, u svom najopštijem obliku, bio sledeći: sastoje se iz umetničkih dela, odnosno iz dela likovne umetnosti. Likovna umetnost je ona umetnost koja komunicira koristeći likovni jezik tj. posmatrači je opažaju vizuelnim putem. Ona se izražava kroz oblike, kao što su linija, boja, volumen... Počeci umetničkog stvaranja vezuju se za praistoriju i istraživači procenjuju da su prva umetnička ostvarenja nastala pre više od 30 000 godina, pripisujući im magijske i ritualne vrednosti. Međutim, fenomen umetnosti kao "investicije" star je tek oko dva veka, a u nastavku teksta možete videti kroz koje se kategorije on manifestuje.

2. Umetnik

Kada delatnost i značaj stvaralaca umetničkih dela posmatramo kroz prizmu tržišne vrednosti njihovih dela, uočavamo pet kategorija, a ovde ćemo vam detaljnije razložiti prve dve.

Prva kategorija broji stotinak imena, utemeljenih i čvrsto povezanih sa onim vrednostima koje verifikuju jednog umetnika, a to su nagrade i priznanja, globalna potražnja, prepoznatljivost. Pomenuti faktori su ih kvalifikovali da svoje radove prodaju za svote u rasponu od nekoliko miliona evra, pa do nekoliko desetina miliona evra. Prvih dvadesetak se približilo ili čak prebacilo granicu od 100 miliona USD.

Drugi ešalon obuhvata oko hiljadu imena umetnika, čiji se radovi takođe visoko kotiraju na tržištu i njihove cene idu od nekoliko hiljada, pa do nekoliko miliona evra. U pitanju su dela umetnika, koji su, pre svega, značajni na regionalnom i lokalnom nivou, kao i u pojedinim specifičnim arteficijalnim segmentima i oni umetnici čija se cena tek razvija. Što se umetnika sa ovih prostora tiče, ovoj grupi pripada samo umetnica Marina Abramović.

3. Galerije, Sajmovi, Izložbe

Galerije bismo takođe mogli da posmatramo kroz tri nivoa, s tim što postoji stotinak vodećih koje učestvuju na vrhunskim sajmovima, kao što su: Art Basel, Tefaf –Mastricht, Miami Art Basel, Friz –London, Salon-Moskau, Armory show New York, Hong Kong, i druge. Desetak najznačajnijih galerija imaju do deset predstavništva u vodećim gradovima, a neke od njih su White Cube, Gagosian, Aqvavela, Gmurzinska, i druge. Galerije iz drugog ešalona takođe deluju globalno i izlažu na sajmovima i ima ih oko pet stotina, dok treći nivo podrazumeva oko hiljadu galerija koje deluju na regionalnom i na lokalnom nivou.

4. Aukcijske kuće

I aukcijske kuće bi se, prema obrtu, mogle podeliti u tri nivoa, pri čemu se na prvom nalaze dve, na drugom desetak, a na trećem više stotina aukcijskih kuća. Kada je o njima reč, najbitnije su dnevne i večernje prodaje vodećih kuća Christie's i Sotheby's u Njujorku, zatim onih u Londonu i na kraju u Parizu, što je trend koji se promenio u poslednjih četrdeset godina.

5. Art-Dealer

Art-Dealer je osoba ili kompanija koja kupuje i prodaje umetnička dela.

6.Kritičari

Kada je o kritičarima reč, na međunarodnom nivou deluje udruženje kritičara AICA, a postoje i brojna lokalna udruženja. Međutim, ostaje pitanje koliko su oni zaista pristuni i koliko je značajna njihova uloga u svetu savremenog kolekcioniranja.

7. Kolekcionari

Kolekcionari bi se u svetu trgovine umetninama najpre mogli okarakterisati kao pokretači tržišta, imućni pojedinci koji sebi mogu da priušte zadovoljstvo da poseduju vredna umetnička dela i formiraju kolekcije. Kako bismo dodatno rasvetlili ovu kategoriju, slikovito ćemo im pripisati i sledeće identitetske odrednice: oni su vredni pojedinci, uspešni, željni znanja, profesionalci, strpljivi, sujetni, neskromni, svojeglavi, lovci, znatiželjni, ljutiiti, zaljubljenici u umetnost, oni koji uče, sa ili bez uzora, uporni, oni koji imaju cilj, dobroćudni konzumenti kulture, nepoverljivi, avanturisti i sanjari, sami bez pomoći, oni koji smatraju da je istinska ljubav prema umetnosti iracionalna, ali da je čista i trajna...

8. Fondovi

Art Investment fondovi teže da rade transparentno, ali bez prisustva javnosti. Obrazovani su kao odgovor na visinu provizija koje aukcijske kuće ubiraju pri svojim prodajama i koje iznose oko 30-40% od ukupne cene umetnina, a uglavnom deluju kroz dogovor sa državama. Ipak, kada su oni u pitanju, otvaraju se velike spekulativne mogućnosti, tokovi novca su manje kontrolisani, a poštovanje anonimnosti prodavca i kupca zagarantovani. Česti su dilovi institucija tj. muzeja sa ovim fondovima, uz "blagoslov države". Primer za to je prodaja Richter-ovih slika iz privatne kolekcije državnom muzeju, koja je kao rezultat imala dobijanje brojnih povlastica od strane države. Na umetničkom tržištu se godišnje "okrene" 60 milijardi dolara, od kojih se pouzdano zna da 28 milijardi "okrenu" aukcijske kuće, dok se ostatku svote statistički ne može ući u trag, što često negativno konotira i legalnu trgovinu umetninama.

9. Vrednost umetnina

Trend prodaje često ide u korak sa stanjem na drugim tržištima. Ipak, cene iz godine u godinu sve više rastu, uz prateće uvećanje prometa.

Faktori koji utiču na vrednost umetnina su sledeći: inovativnost (prepoznatljivost autora i originalnost), kvalitet (majstorstvo, tehnička izvedba, dopadljivost oku), produkcija (optimum tj. "ni malo, ni mnogo", ponavljanje dobrih tema i serija, kvalitetni i inovativni materijali, popis i katalogizacija iste), kritika (odnos stručne javnosti, publikacije, nagrade, društvena pozornost), poreklo rada (ono je izuzetno bitno). Primer za krucijalni značaj porekla dela su dva rada Marka Rotka (Mark Rothko), koja su se u dva dana pojavila u dve najpoznatije aukcijske kuće (Christie's i Sotheby's). Prvi rad, nešto slabiji po kvalitetu i bez navedenog porekla, prodat je za 29 miliona USD, dok je drugi, malo bolji po kvalitetu, prodat za 72 miliona USD, zato što je pripadao Davidu Rokfeleru.

10. Potražnja i marketing

Potražnja se, pre svega, odnosi na spremnost i želju konzumenata za posedovanjem, izlagački potencijal, postojanje velikih galerija i sajmova, dok se marketing tretira kao sekundarni proizvod umetnina, moda, odnosno pokretanje trenda za posedovanjem određenog autora i stvaranje (iracionalnog) mita o njemu.

11. Katalogizacija radova i značaj

Uzećemo za primer Kloda Monea, koji je živeo 86 godina i stvorio je preko dve hiljade dela. Njemu je Zervos (Christian Zervos) još za života radio kataloška izdanja, a danas se taj komplet od 33 banda kotira oko 100 000 dolara. Vorhol je pak svoj atelje često nazivao "fabrikom" (Factory), pravoremeno shvatajući ogroman značaj reprodukcije, kao i pokazivanja celokupnosti faze i količine "produkcije", u čemu leži (tržišni) značaj katalogizacije.

12. Tržište

Danas u svetu umetnosti razlikujemo primarno i sekundarno tržište, pri čemu primarno tržište podrazumeva kupca, galeristu ili kolekcionara koji umetniku plaća direktno, respektujući i vrednujući njegov rang, produkcijske troškove, utrošeno vreme, veličinu i kvalitet rada, tehniku izvedbe, period nastanka i stanje umetnine. Kada je sekundarno tržište u pitanju, kupac kupuje rad koji je star više decenija ili pak čitav vek i koji već ima "tržišnu prošlost", čak i u slučaju kada je njegov autor u datom trenutku živ i lično svedoči sopstvenoj slavi. Ponuda i potražnja kroje cenu, kao i originalnost autora, kvalitet i količina produkcije. Slikovit je primer refleksije jedne prodaje dela de Kooninga iz 1966. godine, koji se strasno naljutio na galeristu koji ga je 1966.godine platio pa hiljada dolara, a prodao za "sočnih" 37 000 USD. Međutim, taj isti rad je 2007. godine prodat za 63 miliona dolara, tako da je "pobeda" galeriste iz 1966. godine ipak bila "Pirova". Tržište slovi za nezavisno od radova i umetnika, mada trenutno vlada trend da umetnici imaju sve veći uticaj na umetnost, o čemu svedoče primeri Demijana Hersta, Kineza i američkog pop-arta, kao i slučaj Gerharda Rihtera. On je još uvek živ i stvara, a njegov opus broji oko 10 000 radova, pri čemu je cena prosečnog rada prešla 500 000 USD. Kada to preračunamo i stavimo na berzu, Rihter je vredniji i u očima berze interesantniji od mnogih korporacija.

Kada je tržište u pitanju, uočljiv je i uticaj galerija, koje prepoznaju, beleže i izlažu, na sajmovima "drže tenzije" i povezuju ostale faktore na tržištu. One su fleksibilne i komuniciraju sa svim akterima.

Što se uticaja aukcija tiče, one daju statističku potvrdu, legalizuju tokove novca, podstiču "adrenalin igre" i postaju zabava, ali i klanica za umetnike, koji bivaju izloženi slučaju, nad kojim niko nema potpunu kontrolu.

13. Kupovina umetnina

Kada je kupovina umetnina u pitanju, ipak je razvijanje istinske ljubavi prema umetnosti najbitniji faktor, jer on stvara uslove za dizanje cena umetničkih dela, budući da su u očima vlasnika dela akcije visoko zacrtana, apstraktna vrednost, koja nadmašuje onu realnu, tržišnu.

Pri tome se ipak uočava i uticaj umetnika, što ćemo ilustrovati jednom dilemom. Zamislite da imate 50 miliona evra, da li biste ih pre izdvojili za Rotka ili stan u Njujorku? Da li biste hipotetičkih milion evra pre potrošili na Šumanovića ili na "top" stan u Beogradu? Verovatno bi se 90% ljudi bez nekog većeg razmišljanja opredelilo za stan, ali svet kolekcionarstva podrazumeva onih 10%, čiji bi izbor bio drugačiji.

14. Motivi kolekcioniranja

Motivi koji ljubitelje umetnosti navode da se upuste u kupovinu umetničkih dela i formiranje zbirki istih mogu biti različiti. Nekim kolekcionarima je sakupljanje umetničkih dela razbibriga, drugi kupovinu umetnina posmatraju kao investiciju čija vrednost vremenom može da raste, dok za treće kolekcioniranje počinje zaintrigiranošću nečim što ne razumeju, a šta vremenom prerasta u strast. Nekada se kolekcionari u sakupljanje umetničkih dela upuštaju iz patriotskih razloga, vođeni željom da sakupe vrednu zbirku koju će pokloniti narodu i tako se upisati u istoriju. Neretko je u pitanju želja za potvrđivanjem sopstvenog društvenog statusa. Međutim, kolekcionarska delatnost ne potvrđuje samo ekonomski status kolekcionara (to se može učiniti i na druge načine), već je to najpre potvrda onoga što Burdje naziva "kulturnim kapitalom". S druge strane, kolekcionarstvo može biti uslovljeno i već unapred datim kulturnim kapitalom, u slučajevima kada neko dobije zbirku kao deo porodičnog nasleđa i kada teži da nastavi porodičnu tradiciju sakupljanja umetničkih dela, ili pak kada je kolekcionar pripadnik kulturne i intelektualne elite po svom obrazovanju ili društvenom statusu. Kada su motivi u pitanju, trebalo bi ueti u obzir i društvenu vrednost umetnosti, istoriju jedne porodice, naroda, nasleđe, ideju ličnog muzeja, "oreol" besmrtnosti mrtvih umetnika, fenomen umetnosti kao mode, umetnosti za klasu, za sebe, "trendi" kolekcija po uzoru na nekog drugog...

15 Art Konsalting

Od kolekcionara se očekuje da ima senzibilitet, novac i strpljivost, dok se većina njih vodi time da "znanje kupiš i usvojiš". Ipak, najbitnija i najosetljivija stavka u celom "cirkusu" upravo je mogućnost da se prepozna i oceni pozicija i vrednost konkretnog umetničkog dela. Art konsalting se, pre svega, odnosi na vrednovanje, kao i na pozicioniranje, interesa kupca i prodavca i tržišne cene koja će zadovoljiti sve učesnike kupoprodaje. Ljudi koji se time bave moraju biti dobro obavešteni i izvrsno teorijski potkovani, vredni, u stalnom pokretu i prisutni na svim relevantnim dešavanjima. Njihovi poslovi su ozbiljni i transparentni, a njihov zadatak da uravnoteže ljubav pojedinca koji se rastaje od određene umetnine i želju druge strane za akvizicijom nije nimalo lak. Dakle, reč je o stručnjacima kojima se veruje i koji su, pored vlasnika, najzaslužniji za odabir i formiranje neke kolekcije.

16. Dividenda

Da rezimiramo, umetnost je nastala pre novca i njeno poreklo uočavamo još u potrebi homo sapiensa da na zidovima pećina naslika nešto. Tu praksu kroz istoriju prate dekoracije šatora, koliba, zamkova i studiola, iz čega se jasno čita težnja da se u (bliskom) okruženju "poseduje umetnost". Taj "ritual" u praksi traje više od 30 000 godina, a tek je u protekla dva veka dobio tržišnu cenu. Mecene su kroz vekove bili uticajni državnici, plemićke porodice, kapitalisti, a u današnjem svetu kolekcioniranja svoj interes pronalaze i banke, što uslovljava njihov međusobni rivalitet. Tako su švajcarski i američki bankari šezdesetih godina 20.veka imali više interesantnih "sudara". Slikovit primer tog duela je odnos Ernst Bajlera (Ernest Biéler), koji je Davidu Rokfeleru, glavnom izvšnom direktoru Chase Manhattan banke (danas JP Morgan Chase Bank), prodao Đakometijeva "Četiri vagona", da bi par godina kasnije, trgujući Pikasovu "Gitaru" koju su Amerikanci žarko želeli, "izvukao" "Vagone" natrag, kao i jedno vrhunsko delo Anrija Matisa, a pride i novac. Jako je bitna i uloga City banke, koja je prva primala umetnine kao garant, kao i CHUBS banke, koja slovi za osnivača Art Basel-a, najveće galerijske smotre umetnosti (u saradnji sa Amerikancima je proširena na Miami Art Basel).