Kolekcionar u ulozi kustosa (i publike)

Kako bismo bolje razumele vrednosti, pobude i principe koji motivišu kolekcionarsku delatnost, zavirile smo u svet privatnih kolekcija i mikrokosmos kolekcionara, čija nam je pomoć bila izuzetno dragocena za izradu ovog projekta.

Iako formalno istorijsko-umetničko obrazovanje, niti kustosko zvanje, nisu nužan preduslov za uobličavanje i staranje o privatnim zbirkama, zaključile smo da su kolekcionari itekako obrazovani i potkovani znanjem iz istorije umetnosti i, što je još važnije, oni na (individualnom) mikronivou obavljaju sve one aktivnosti koje (muzejski) kustosi sprovode u muzejima. Naime, oni sakupljaju, čuvaju, konstantno istražuju i izlažu svoja dela, međusobno ih povezuju i konfrontiraju, stvarajući tako nova značenja i vrednosti.

Međutim, njihova uloga nadmašuje onu kustosku, budući da je dvojaka- oni su ujedno i glavni segment "publike", "konzumenti" dela koja izlažu, u skladu sa čijim preferencijama, vrednostima i potrebama se uobličavanje i komuniciranje "izložbe" i vrši. Prilikom ispitivanja tog dvostrukog identiteta kolekcionara, uzele smo u obzir sledeće faktore: lični profil, motiv za učešće u projektu, puteve formiranja njihove kolekcije, zaštitne mere koje sprovode u cilju njenog očuvanja i lične vrednosti koje ih vode u nove akvizicije. Stoga vam savetujemo da obavezno pročitate tekstove iz segmenta "Intervjui".

Dakle, ko su bili naši sagovornici? Naši sagovornici su bili domaći kolekcionari, pasionirani ljubitelji umetnosti, koji su altruistički pristali da razgovaraju sa nama, podele sopstvena saznanja "iz prve ruke" i iskustva koja su stekli tokom svog dugog kolekcionarskog staža, i time doprinesu jasnoći i boljem razumevanju ove tematike.

Prilikom formiranja i nadgradnje kolekcija, oni su prevashodno orijentisani na nacionalnu umetnost 20.veka (posebno smo uočile kolektivnu fascinaciju Vozarevićevim radovima), čija ih dela privlače svojim vizuelnim jezikom i u njima bude estetsko zadovoljstvo, kao i emotivnim sadržajem, pri čemu uspostavljaju lični odnos sa datom umetninom. Potom sledi pažljivo analiziranje svih detalja i ispitivanje potencijala, odnosno mogućnosti da se dato delo uklopi u već postojeću kolekciju, koja se transformiše i, da citiramo našu sagovornicu, "dobija novo lice svakom novom akvizicijom". Dodatna motivacija za kupovinu nekog dela može da bude i "topla priča" koja ga prati, kao i reprezentativnost u pogledu kvaliteta i veličine, ugled koje ono ima u kolekcionarskim krugovima, status "remek-dela" i njegova retkost.

Što se mera zaštite tiče, na tom polju je konsultovan stručni kadar i vodilo se računa da budu ispoštovani svi "muzeološki" zahtevi koji se nameću prostoru u kome se umetnička dela čuvaju, što podrazumeva održavanje optimalnih temperaturnih i mikroklimatskih uslova. Sprovode se i maksimalne bezbednosne mere, kroz osiguravanje dela, video nadzor i alarmni sistem. Po potrebi se vrši čišćenje i restauracija dela, kao i njihovo dodatno opremanje. Kao što se da i pretpostaviti, posetioci ovakvih zbirki su veoma retki i podrazumevaju porodicu i najbliže prijatelje, budući da je njihov izložbeni prostor ujedno i onaj u kome kolekcionar rezidira.

Da rezimiramo, kolekcionara, usled privilegovanog položaja u koji ga njegova novčana sredstva i status stavljaju, za ulogu kustosa kvalifikuju dela koja on sakuplja i čuva, istražuje i izlaže, mesto u kome je zbirka izložena, a u kome se poštuju principi tehničke zaštite, kao i kontekst u koji kolekcionar-kustos, vođen određenim vrednostima i sopstvenim senzibilitetom, smešta umetnine, podstičući stvaranje novih veza između njih i aktivirajući njihov potencijal da komuniciraju sa onim koji ih posmatra. To nas dovodi do četvrte relevantne determinante kustoskog delovanja kolekcionara-publike. Iako izložene objekte imaju priliku da vide i povremeni "posetioci stana", oni u ovom slučaju nisu ona "prava" publika tj. publika u "muzejskom smislu". Tu ulogu takođe igra kolekcionar, onaj koji je ujedno i kreator i "konzument" sadržaja, koji je u stalnom dosluhu sam sa sobom, pažljivo osluškujući sopstvene potrebe i želje, pri čemu edukuje i biva edukovan, zabavlja i biva zabavljan, što rezultira izuzetnim ličnim zadovoljstvom koje iz tog procesa crpi.